Sa litice paze na barsku prugu

Priboj – Da bi železnički saobraćaj barskom prugom od Beograda do Vrbnice mogao bezbedno da se obavlja, svakodnevno o pruzi brine 11 alpinista.

Ekipa Infrastruktura Železnica Srbije, foto: A.Rovčanin

Oni su radnici Deonice za održavanje kosina pri „Infrastrukturi železnica Srbije“. Zadatak im je da uklone kamenje i šiblje sa padina nadvijenih nad prugom, da očiste kosine i tako spreče pojavu odrona.

Nekada je ovaj posao radilo više stotina zaposlenih železničara, a samo na potezu od Zlatibora do Priboja prugu je održavalo 175 radnika. Sada ih je angažovano svega 11. Nisu se školovali za to, ali su prošli specijalnu alpinističku obuku i besprekorno usavršili zanat kojim se bave.

Na desetine kubika kamena alpinisti Železnica Srbije uklone sa kosina, foto. A.Rovčanin

Miško Goločevac (55), šef Deonica za održavanje kosina, ujedno i najstariji alpinista među železničarima, kaže da se njegov tim stara o bezbednosti pruge duž cele deonice od Beograda do crnogorske granice u mestu Vrbnica. On navodi da je zbog konfiguracije terena i velikih kosina najkritičniji deo pruge na potezu od Zlatibora do Brodareva.

– Barska pruga prolazi kroz izuzetno nepristupačne predele i ima mnogo kosina. To su milioni kvadrata i sve to treba održavati da bi se saobraćaj bezbedno odvijao – priča nam Miško Goločevac. – Od puštanja u funkciju pruge, sve kosine nisu bile završene i sanirane, pa je često dolazilo do odrona, kojih ima još, ali u znatno manjoj meri nego što je to bilo ranije.

Foto: A.Rovčanin

Iako radi na železnici, Denisu Husoviću alpinistička oprema svakodnevna je uniforma za obavljanje radnih zadataka. On neretko, uklanjajući trošne stene provede po osam sati vezan užetom, sa štanglom u ruci viseći nad kosinama visokim nekoliko desetina metara.

– Posao je izuzetno zahtevan, penjući se po brojnim strminama, često u toplim danima nailazimo na zmije otrovnice, koje su dodatna opasnost za nas – kaže Denis i dodaje da je pre nego što se priključio timu, osim alpinističke, morao da završi i obuku za rad na visini.

Bezbednost ljudi sa kojima radi na prvom je mestu za Željka Ljeljanića, poslovođu, koji 23 pune godine radi na železnici.

– Nepredviđenih situacija uvek ima. Međutim, maksimalno se trudimo da ne dođe do nekog problema i povređivanja radnika prilikom kavanja i spuštanja niz kosine. Pruga se takođe mora obezbediti, da kamenje ne bi stiglo do šina – naglašava Željko.

Timski rad od presudnog značaja, foto: A.Rovčanin

Pruga Beograd – Bar puštena je u saobraćaj davne 1976. godine. U današnje vreme u Srbiji, većini putnika voz ne predstavlja prvi izbor prevoznog sredstva, a šinama se preveze i sve manje tereta. Putnici kao razloge zašto izbegavaju voz najčešće pominju kašnjenje, predugo trajanje puta, a neretko i dotrajalost infrastrukture. Međutim, 11 železničara alpinista, koji dišu kao jedan, uveravaju da je pruga potpuno bezbedna za saobraćaju, jer oni brinu o stanju šina i pojavi odrona.

ČEKAJU RUSE

DEO barske pruge od Beograda, odnosno Resnika do Valjeva u dužini od 77,6 kilometara rekonstruisan je 2017. godine, a radovi na preostalih oko 210 kilometara, od Valjeva do Vrbnice, na granici sa Crnom Gorom, trebalo bi da počnu krajem sledeće godine ili na proleće 2022. Ugovor za izradu projektno-tehničke dokumentacije potpisan je u septembru, a posao je dodeljen ruskoj kompaniji „RŽD internešenl“.

Novosti A.Rovčanin